Bio je jednom jedan stolar koji se zvao Kameni, i krenuo je na put u državu Ći, kada je došao do mesta Ćujuen, video je jedan hrast kojeg su meštani obožavali kao božanstvo zemlje. Ovaj hrast je imao tako veliku krošnju da je nekoliko hiljada bikova moglo da stane u njegov hlad, stablo je imalo obim više od 33 metra, grane su u visinu dosezale vrh obližnje planine, najniže grane su rasle 26 metara iznad zemlje, a bilo je najmanje 10 grana dovoljno velikih da bi se od njih mogli napraviti čamci. Iako se ispod drveta okupilo mnogo ljudi koji su se divili njegovoj veličini, stolar nije obraćao pažnju na njega i samo je nastavljao da ide napred. Njegov šegrt je jedno vreme začuđeno posmatrao drvo, a onda je potrčao da sustigne stolara i rekao: „Otkad sam počeo da radim sa Vama nikada još ne videh ovako veliko i visoko drvo, a Vi ga ni ne pogledaste, samo nastaviste pravo, a zašto tako?“ Stolar Kameni mu odgovara: „Nemoj bolje ni da mi ga pominješ! Ono je jedno totalno beskorisno i neupotrebljivo drvo: čamac koji bi od njega bio napravljen, brzo bi potonuo; sanduk koji bi od njega bio napravljen, bi brzo istruleo; posude koje bi od njega bile napravljene bi se brzo polomile; vrata napravljena od njega bi puštala smolu i ne bi mogla dobro da se zatvore; da se od njega napravi stub nosač za krov kuće, brzo bi ga izjele stenice. Ovo je drvo od koga se ne može napraviti ništa, totalno je beskorisno, i stoga je tako dugovečno.
Kada se stolar Kameni vratio kući, usnuo je kako mu ono sveto drvo kaže: „Sa kojom stvari želiš da me uporediš? Da li me možeš uporediti sa nekim od korisnog drveća? Kada sazre plodovi gloga, kruške, mandarine ili grejpfruta, ljudi ih tresu, pa padaju na zemlju, a prilikom trešenja plodova, mnogo grana bude izlomljeno, velike grane ljudi lome, a manje savijaju prema zemlji. Sve ove voćke daju sočne i slatke plodove, ali zato im je gorak život, i često ne dožive svoj puni vek, jer ih ljudi uništavaju i troše. Sve što postoji ima ovakvu sudbinu. A moj cilj je da dugo uživam u životu i naslađujem se svojom beskorisnošću. Ranije sam bio u smrtnoj opasnosti, ali sam ipak uspeo da sačuvam svoj život i svoju izvornu prirodu, a to je upravo moja najveća korist. Pretpostavimo da sam ja koristan za sve druge, da li bih u tom slučaju mogao da izrastem u ovako veliko, visoko i dugovečno drvo? Štaviše, i ti i ja smo ’postojeće stvari’, ali tvoje doživljanje stvarnosti je nekompetentno. Ti si smrtan i ograničen čovek i kako bi, kao takav, mogao da razumeš mene – tj. jedno beskorisno drvo! “
Nakon što se probudio, stolar po imenu Kameni je svome šegrtu ispričao san. Šegrt je na to rekao: „Ako to drvo želi da postigne totalnu beskorisnost, zašto je onda dozvolilo da ga meštani proglase za božanstvo zemlje?“ Stolar mu odgovara: „Ućuti, ne govori ništa! Drvo je dozvolilo da ga proglase božanstvom zemlje kako bi zaštitilo svoj opstanak, ali, kao takvo, biva neshvaćeno od neosvešćenih ljudi. Kada ono ne bi bilo proglašeno svetim drvetom, misliš da bi moglo da izbegne pošast sakaćenja od strane ljudi? Obzirom da je njegov način samozaštite i samoodržanja poseban i originalan, kako onda možeš da ga tumačiš prostom svetovnom logikom, a da ne ispadneš glup?“
Jedna od poruka ove Čuang Ceove priče je da čovek ne treba da ispoljava svoju korisnost, jer će ga u tom slučaju drugi ljudi lako istrošiti, jedino neispoljavanjem svoje korisnosti može se dostići svoja savršena priroda i razviti urođeni talenat do perfekcije. Neotkrivanjem pred drugim ljudima čovek ostaje jak. Čak je i veliki dao – beskorisnost i najveća korist istovremeno.
Ne treba se truditi dokazivati svoju vrednost drugim ljudima. Savremeni većinski sistem vrednosti ocenjuje ljude prema njihovoj korisnosti za druge. No, ipak, istinski i veličanstveni doživljaj života i ekstaza nastaju pri bavljenju beskorisnim stvarima. Sve to se dešava kada pišemo poeziju, kada slikamo, kroz ljubav i molitvu. Veličanstvena radost nas ispunjava samo onda kada spoznajemo slike nebića i prevodimo ih u biće, tj. kada smo kreativni, dok uživamo u procesu stvaranja ne razmišljajući o krajnjoj koristi. Nagrada je unutar nas, ona proizilazi iz naše aktivnosti.