Ovo je deo mog rada koji se bavi osnovnim principima Lao Ceove filozofije, kao što su Dao, De ili Wuwei. Po predanju, Lao Ce je napisao Dao De Jing – Knjigu o putu i vrlini u Hanguguanu na zahtev astrologa koji je čuvao taj prolaz, to pisanije je bilo Lao Ceov pasoš da bi prošavši kroz ovo mesto, otišao u pustinju i više ga niko nikada nije video…
„Чињење добра је као пењање узбрдо, чињење зла је као слободан падˮ
Jedna žaba je živela u plitkom bunaru. „Vidi kako mi je lepo ovde!“ kazala je kornjači iz Istočnog okeana. „Kada iskočim iz bunara, mogu da skakućem duž drvene ograde bunara. Kada uskočim u bunar, mogu da se odmaram u pukotinama na unitrašnjem zidu bunara. Mogu da se brčkam u vodi do mile volje, ili da se praćakam i potapam u mekani mulj. Rakovi i punoglavci ne mogu da se porede sa mnom. Ja sam gospodarica vode i gazdarica ovog plitkog bunara. Nije li to najveća sreća? Zašto ne dolaziš češće da uživamo zajedno?“ Kornjača iz Istočnog okeana je probala da
Razum uvek želi da sudi, zato što je rizično i neudobno biti u procesu rada. Budite veoma fokusirani na posmatranje procesa. Ne zaustavljajte se u svom rastu, živite u momentu, ostajte u toku života. Razum uvek želi da sudi, zato što je rizično i neudobno biti u procesu rada. Budite veoma fokusirani na posmatranje procesa. Ne zaustavljajte se u svom rastu, živite u momentu, ostajte u toku života. U jednom selu je živeo veoma siromašan starac, koji je imao prekrasnog belog konja na kome su mu zavideli čak i bogataši. Bogataši su bili spremni da daju neverovatne sume novca za
Čupanjem pomagati mladicama da rastu – 拔苗助长 U državi Sung je živeo jedan seljak koji se strašno sekirao što mladice u njegovoj bašti rastu vrlo sporo. Svaki dan je odlazio u baštu, sedeo pored i posmatrao mlade biljke. Tako je prošlo nekoliko dana, a njemu se činilo da mladice nisu ni malo porasle, te je postao strašno nervozan, šetao je levo – desno pričajući sam sa sobom: “Šta da radim kako bi moje mlade povrćke brže izrasle? Moram da smislim neki dobar plan!” Sledećeg jutra je seljak trčećim korakom pohitao ka bašti i čim je stigao do nje, počeo je
Bio je jednom jedan stolar koji se zvao Kameni, i krenuo je na put u državu Ći, kada je došao do mesta Ćujuen, video je jedan hrast kojeg su meštani obožavali kao božanstvo zemlje. Ovaj hrast je imao tako veliku krošnju da je nekoliko hiljada bikova moglo da stane u njegov hlad, stablo je imalo obim više od 33 metra, grane su u visinu dosezale vrh obližnje planine, najniže grane su rasle 26 metara iznad zemlje, a bilo je najmanje 10 grana dovoljno velikih da bi se od njih mogli napraviti čamci. Iako se ispod drveta okupilo mnogo ljudi koji
