Jedna žaba je živela u plitkom bunaru. „Vidi kako mi je lepo ovde!“ kazala je kornjači iz Istočnog okeana. „Kada iskočim iz bunara, mogu da skakućem duž drvene ograde bunara. Kada uskočim u bunar, mogu da se odmaram u pukotinama na unitrašnjem zidu bunara. Mogu da se brčkam u vodi do mile volje, ili da se praćakam i potapam u mekani mulj. Rakovi i punoglavci ne mogu da se porede sa mnom. Ja sam gospodarica vode i gazdarica ovog plitkog bunara. Nije li to najveća sreća? Zašto ne dolaziš češće da uživamo zajedno?“
Kornjača iz Istočnog okeana je probala da spusti svoju levu nogu u plitki bunar, ali joj se zaglavila kandža. Zato se povukla nazad i počela da opisuje žabi okean: „Okean je širok 1000 lija i dubok više od 10 000 stopa. Nekada davno, poplave su trajale godinama, ali se nivo vode u okeanu nije podigao. Kasnije su godinama trajale suše, a nivo vode u okeanu se nije smanjio. Okean je ostajao isti kroz epohe i zato ja volim da obitavam u Istočno okeanu.
Žaba u plitkom bunaru se postidela i nije više ništa rekla.
Zhuang Zi