Treći najveći mudrac kineske drevne istorije – (treći samo hronološki gledano), učitelj Konfučije, prvi privatni učitelj Kine, a možda i celog sveta, tumačeći šest klasičnih dela – „Knjigu pesama“, „Knjigu istorije“, „Knjigu promene“, „Knjigu rituala“, „Knjigu muzike“ i „Anale proleća i jeseni“  je sistematizovao i objasnio tradicionalnu mudrost Kine do petog veka p.n.e i time postavio  temelj za konkretniji razvoj kineske misli, koji je izrodio tzv. „stotinu škola misliˮ.

Konfučije predstavlja prvog kineskog prosvetitelja i mudroljupca, koji propoveda o harmoničnom društvenom ustrojstvu, o čovekoljublju – „renˮ časnog čoveka (nasuprot koristoljublju – „liˮ podlog čoveka), o „jiˮ – ispravnom moralnom ponašanju, koje je urođeno čoveku, ali se i uči putem ceremonija, o prirodi čoveka – „singˮ od koje zavisi ispunjenje sudbine pojedinca – „mingˮ, kao i o drugim ne manje važnim konceptima (mudrosti). Prema legendi, Konfučije je imao oko 2000 učenika, koji su potom uobličili i u pisanoj formi preneli sve Konfučijeve misli i ideje.