Tradicionalna kineska medicina (TKM – nadalje će se u celom tekstu navoditi samo skraćenica TKM u značenju tradicionalne kineske medicine) nastaje pre 5000 godina u neolitskoj Kini. Tokom Perioda Proleća i jeseni (770. god. p.n.e. – 476. god. p.n.e.) i Perioda Zaraćenih država (475. god. p.n.e. – 221. god. p.n.e.) stvara se teoretska osnova TKM. U ovom periodu, najvažnija dela koja se tiču TKM su:
- 山海经 (Šanhai đing) – „Klasik o planinama i morima“
- 黄帝内经 (Huangdi neiđing) – „Medicinski kanon Žutog cara“
- 神农本草经 (Šennung bencao đing) – „Šennungov klasik o herbalnoj medicini“
Osnovni princip TKM je holistički princip. TKM se zasniva na prevenciji bolesti, jedinstvu čoveka i prirode (天人合一), jedinstvu tela i duha i ravnoteži jina i janga.
MITOLOGIJA I TKM
U nastanku kineske medicinske nauke veliku ulogu igra mitologija, kao pra-majka filozofije, jer na samom početku razvitka ljudske misli, čovek pokušava da putem mita objasni pojave koje su tajnovite i misterijozne. Osnovni kineski mitovi koji su u vezi sa nastankom TKM su:
- Pangu – mit o stvaranju: Kada je praotac čovečanstva Pangu nastao iz haotičnog jajeta on je prvo stvorio jin i jang – 2 osnovna elementa kreacije. Sve što postoji, uključujući i ljude, nastaje preplitnjem jina i janga.
- Fusi i Njuva – Fusi – bog Sunca i Njuva – boginja Meseca su otelovljenja janga i jina, oni su praroditelji čovečanstva, kineski Adam i Eva. Vasiona je izgrađena od jina i janga. Jang se originalno odnosi na sunce (na kineskom se sunce kaže 太阳, tai-jang, tj. uzvišeni jang), predstavlja pozitivnu, aktivnu silu, dok jin znači nedostatak sunca (na kineskom 阴 – jin znači oblačno, u senci, tamno, sakriveno, mesec) i predstavlja negativnu silu. Odnos između jina i janga je komplementaran i otelovljuje istovremeno suprotstavljenost i jedinstvo. Teorija o jinu i jangu koja se razvila iz ovog koncepta formirala je osnovu shvatanja materijalnog sveta drevnih Kineza i postala je teoretska baza za formiranje TKM. Teorija i klinička praksa TKM, uključujući shvatanja psihologije, patologije, prevencije bolesti, lečenja i oporavka, potpuno se razvijaju iz teorije jina i janga.
- Fusi otkriva 9 akupunkturnih igala – Fusi je legendarni osnivač akupunkture. Po predanju, Fusi je tvorac 9 vrsta igala koje se koriste u kineskoj akupunkturi:
čandžen – igla u obliku raonika
juendžen – okrugla igla
tidžen – igla sa strelastim vrhom
fengdžen – oštra igla
pidžen – igla „mač“
juenlidžen – okruglasta oštra igla
haodžen – fina igla
čangdžen – duga igla
dadžen – velika igla
Tokom kamenog i bronzanog doba, kamene alatke su igrale veliku ulogu u ljudskom društvu. Bijenshi kamen predstavlja jedan od najranijih hirurških instrumenata. To je tanka alatka sa oštrim vrhom ili oštricom, koji se pre svega koristio da otvori čir i iscedi gnoj i krv. Verovatno je korišćen i za terapeutsko stimulisanje specifičnih tačaka na telu u ranoj fazi razvoja akupunkture. Daljim razvojem, bijenshi kamenje evoluira u noževe i igle. Bijenshi kamenje je korišćeno i nekoliko hiljada godina nakon završetka kamenog doba. Primitivni bijenshi evoluira u kamene oštrice i igle, koje počinju da se prave i od bambusa, drveta, kostiju, i kasnije bronze, gvožđa, srebra i zlata.
- Sui Renshi – kineski Prometej: otkrio je vatru trenjem drveta. Prema arheološkim iskopinama, na jugu Kine u Junnan provinciji pronađeni su tragovi karbonizovanih materijala pored fosilnih ostataka tzv. Juenmou hominisa starih 1,7 miliona godina. Pronalazak vatre je ključan za razvoj herbalne medicine, za termalnu obradu herbalnih lekova, kao i za aktiviranje i povećanje efikasnosti određenih biljaka. Naravno, moksibustija (stimulacija akupunkturnih tačaka povišenom temperaturom iz pomoć moksa vune koja se pravi od biljke mokse tj. pelina) je direktno vezana za otkriće vatre.
- Šennung isprobava 100 biljaka – tradicionalni kineski lekovi obuhvataju razne vrste životinjskih, biljnih i mineralnih supstanci. Ipak, većinom su napravljeni od biljnih sastojaka. Šennung, kineski bog medicine i poljoprivrede, je po legendi, osnovao TKM kada je za jedan dan isprobao na sebi 100 biljaka, od kojih je 7 bilo otrovno. Šennung je, naime, car Jen, jedan od legendarnih predaka kineskog naroda.
- Ji Đin otkriva biljne esencije – Esencija je tip tradicionalnog kineskog leka koji se pravi kuvanjem različitih biljaka u vodi ili izdvajanjem njihovih lekovitih sastojaka. Legenda kaže da je esencije otkrio Ji Đin, premijer kralja Tanga iz Šang dinastije u 16. veku p.n.e. Ji Đin je bio kuvar i lekar koji je otkrio prve esencije zajedničkim kuvanjem različitih kulinarskih ukusa, kao što su cimet, đumbir, sladić, čičimak i božur. Otkriće biljnih esencija je od velikog istorijskog značaja. Biljke su se kombinovale i kuvale na odgovarajućoj temperaturi. Kombinovanje različitih medicinskih supstanci dovodi do nastanka teorije kompatibilnosti lekova. Nastanak biljnih esencija predstavlja početak kineske farmakologije.
MAGIJA I TKM
Ljudi u prvobitnim društvima veruju u božanstva, magiju i rituale. Rituale su obavljali šamani za koje se verovalo da imaju magičnu moć komunikacije sa božanstvima. Šamani su imali višestruku ulogu: divinacija, prinošenje žrtava, molitva za božiju zaštitu, predviđanje nebeskih fenomena, medicinska praksa, itd.
Šamanizam u Kini nastaje tokom kasnog paleolita (8000. god. p.n.e.) i traje kroz Sija (2100. god. p.n.e. – 1600. god. p.n.e.), Šang (1600. god. p.n.e. – 1046. god. p.n.e.) i dinastiju Zapadni Džou (1046. god. p.n.e – 771. god. p.n.e.) kada su šamani imali ulogu komuniciranja sa bogovima i lečenja pacijenata.
Razvoj kinekog pisma pokazuje blisku vezu između šamanizma i medicine. Karakter za medicinu 医 – ji nekada je obuhvatao i radikal (deo kineskog karaktera koji nosi semantičko značenje tog karaktera) koji označava magiju 巫 – vu. Na iskopinama kravljih plećki i kornjačinih oklopa iz perioda 1300. god. p.n.e. – 256. god. p.n.e. može se pročitati da su kineski šamani lečili bolesnike kombinacijom tradicionalnih lekova i magijskih rituala. Šamanska praksa imala je 2 komponente: efikasan medicinski tretman, ali i psihološka podrška pacijentu.
se sastoji od gornjeg radikala ji koji označava „medicinu“ i
donjeg radikala vu koji označava „magiju“. U današnjem
karakteru za medicinu 医 – ji više nema radikala vu sa značenjem „magija“
HUANGDI NEIĐING – „Medicinski kanon Žutog cara“: teorijska osnova TKM
Period Proleća i jeseni (770. god. p.n.e. – 476. god. p.n.e.) i Period Zaraćenih država (475. god. p.n.e. – 221. god. p.n.e.) odlikuju se političkom nestabilnošću i čestim promenama vlasti. Na duhovnom planu, ovo je period procvata, pošto preovladava slobodna razmena misli i ideja – nastaje „stotinu škola mišljenja“ (mnoštvo filozofskih škola). Mnogo velikih mislilaca je putovalo kroz kineska prostranstva, predstavljajući svoje ideje o vlasti, kulturi, politici, književnosti, umetnosti i svakodnevnom životu. U to vreme nastaje i ovaj medicinski traktat. Ova riznica TKM sastoji se od 16 tomova i 162 poglavlja. To je kompilacija brojnih medicinskih knjiga, zapisa i studija bolesti.
Ključni koncept „Medicinskog kanona Žutog cara“ je koncept holizma. Najveći doprinos ove knjige bio je da se u empirijsku medicinu ubaci i filozofska teorija. Obezbedivši filozofsku i teorijsku strukturu kliničkoj praksi medicine, ovaj kanon je postigao status osnovnog klasika TKM. „Neiđing tu“ tj. „Mapa medicinskog kanona“ na alegorijski način prikazuje anatomiju unutrašnjih organa čovekovog tela, protok ći energije kroz unutrašnje organe i doističku unutrašnju alhemiju.
Mada ima sličnosti između zapadne anatomije i TKM, razlike su mnogo veće. Na primer, u TKM srce, osim što pumpa krv, takođe kontroliše i um. Jetra kontroliše emocije kao što su depresija i ljutnja, kao i skupljanje krvi u mišićima i zglobovima. Slezina je odgovorna za varenje i raspodelu hranljivih sastojaka i telesnih tečnosti kroz telo, kao i za regulisanje cirkulacije krvi i sprečavanje krvarenja. Bubrezi, osim što služe za izbacivanje urina, regulišu i rast, sazrevanje i reprodukciju. Ovakvi koncepti TKM nemaju paralela u zapadnoj medicini.
Jedna od osnovnih teorija TKM je teorija 5 elemenata. Ona klasifikuje organe i funkcije ljudskog tela u 5 glavnih kategorija: drvo, vatra, zemlja, metal i voda. Ima 5 cang (punih) organa (jetra, srce, slezina, pluća i bubrezi) i 5 fu (šupljih) organa koji su u paru sa 5 cang organa (žučna kesa, tanko crevo, želudac, debelo crevo i bešika). Svaki cang-fu par organa odgovara jednom elementu.
Cang-fu parovi organa čine jedan zajednički sistem, rade u paru da bi održali normalno funkcionisanje tela. Cang-fu parovi su vezani i za 5 čula (uši, oči, usta, nos, jezik), 5 tkiva (koža, mišići, tetive, kosti i krvni sudovi), 5 glasova (dranje, smeh, pevanje, plač i uzdah), 5 emocija (ljutnja, radost, žudnja, tuga i strah) i 5 pulseva (aritmičan, ubrzan, umeren, usporen i dubok). 5 elemenata se mogu međusobno stvarati i razgrađivati.
Organi tela funkcionišu u stanju fiziološke međuzavisnosti u kompleksnom holističkom sistemu. Bolest je posledica poremećaja harmonije celokupnog organizma. Poremećaj rada bilo kog organa utiče na celi sistem preko procesa povratne reakcije.
DAOIZAM I TKM
Na TKM je uticalo mnogo filozofskih škola, kao na primer konfučijanstvo, moizam, legalizam, ali su najveći uticaj zasigurno ostvarile daoizam Lao Cea i Čuang Cea i jin-jang škola.
- Dao ili put
Prema Lao Ceu, dao tj. put je izvor kosmosa i prirodnog zakona. Neiđing dalje primenjuje ovaj koncept na mnoge osnovne doktrine TKM. Jin-jang teorija, tj. dao jina i janga objašnjava promenljivu prirodu svih stvari. Dao kreativne, zaštitne, narastajuće i opadajuće ći energije opisuje cirkulaciju ći energije kroz telo. Negovanje zdravlja i dugovečnosti se može porediti sa smenom godišnjih doba, kao dao rađanja, rasta, žetve i stvaranja zaliha (proleće, leto, jesen i zima). Prema Neiđingu, mada se dao ne može direktno doživeti čulima, prisutan je u svim stvarima. Dao dominira makrokosmosom – nebom i zemljom, kao i mikrokosmosom – svim stvarima i bićima u kosmosu. Dao upravlja i fiziologijom i patologijom ljudskog tela. Razumeti dao znači razumeti izvor života i na taj način ovladati prevencijom i lečenjem bolesti.
- Dao i priroda – jedinstvo čoveka i prirode (天人合一)
Kako možemo ovladati daom? Lao Ce je predlagao održavanje duha u stanju spokojstva, ne-delanja i spontanosti (prirodnosti). Prihvatanjem prirodnog toka stvari i poštovanjem objektivnih zakona prirode, mogu se razumeti prirodne promene neba i zemlje. Čuang Ce je još dalje razvio ideje Lao Cea, smatrajući da se ljudi moraju prilagođavati zakonitostima prirodnih promena na koje se ne sme uticati i koji se ne mogu menjati. On je verovao da je čovek neodvojivi deo prirode i da sve stvari čine jedno. Daoistička filozofija je model harmonične koegzistencije čoveka i prirode.
Neiđing (slika 4) je iskristalisao suštinu daoizma u koncept „jedinstva čoveka i prirode“. Neiđing tretira čoveka i prirodu kao celovito jedinstvo. Treba živeti u skladu sa prirodnim zakonom, pošto se ljudi rađaju iz energija neba (jang) i zemlje (jin), i sazrevaju po ugledu na 4 godišnja doba. Čovek i priroda su mikrokosmička i makrokosmička slika iste kosmičke strukture. Kao što na nebu vidimo Sunce i Mesec, tako i ljudi imaju 2 oka. Nebo se odlikuje vetrom i kišom, a čovek ljubavlju i ljutnjom. Nebo se oglašava gromom, a čovekova duša muzikom. Kosmos nastaje preplitanjem jina i janga, a ljudski rod ukrštanjem muškaraca i žena. Nebo ima 365 dana, a čovek 365 akupunkturnih tačaka. Makrokosmos i mikrokosmos su stvoreni na principu analogije. Osnovni filozofski koncept koji nosi Neiđing je „Gore je nebo, dole je zemlja, a u sredini je čovek.“ Jedan od osnovnih razloga zašto su ljudi starine dugo živeli je to što su poznavali i poštovali prirodni zakon. Holistički koncept da čovečanstvo i priroda čine jedinstveni sistem, pri čemu i čovek i priroda otelovljuju celinu i oboma vladaju isti zakoni, je prvi doprinos daoizma TKM-u.
- Daoistička učenja o energiji ći i TKM
Pre više od 2000 godina, postavljajući pitanja vezano za izvor, formu i funkcije ljudskog života, TKM je mnoge odgovore pronašla u filozofiji. Daoizam je istakao koncept ći energije kao poreklo kreacije i osnovnu životnu silu, putem koga su se mogle objasniti misterije ljudskog rođenja, starenja, bolesti i smrti.
Guan Ci (7. vek p.n.e.) je bio prvi daoistički filozof koji je primenio koncept ćia na pitanja ljudskog života i fiziologije, kao i na odnos tela i duše. Nešto kasnije, Čuang Ce je opisao ći kao fundamentalnu supstancu od koje je napravljen čitav univerzum. Daoistička učenja o ćiju objašnjavaju da se ći energija neprekidno pokreće i preokreće. Ći konstantno cirkuliše kroz ljudsko telo putem mreže međusobno povezanih kanala, koji se dele na uzlazne (odozdo na gore), silazne (odozgo na dole), ulazne (spolja ka unutra) i izlazne (unutra ka spolja). Pod normalnim uslovima, kruženje uzlaznog i silaznog, ulaznog i izlaznog ćija uvek je u relativnoj ravnoteži. Promenljivost ćija na putu kroz telo dovodi do fizioloških promena.
Koncept ćija je neodvojivi deo TKM i Neiđinga i predstavlja bazu razumevanja života, bolesti i lečenja u TKM. TKM smatra da se ći u ljudskom telu manifestuje na sledeće načine:
1. Ći je osnovna životna sila čovečjeg tela. Ima nekoliko vrsti ćija. Urođeni ći se nasleđuje od roditelja i prisutan je u embrionu još pre rođenja. Nakon rođenja, izvorni ći se udahnjuje čoveku iz vazduha, a putem pluća. Stečeni ći se proizvodi u slezini i želucu transformacijom hranljivih sastojaka. Međudejstvom urođenog, izvornog i stečenog ćija nastaje suštinski ći. Suštinski ći pokreće materijalno i energetsko funkcionisanje cang i fu organa, čula, meridijana, krvi i telesnih tečnosti. Srce kontroliše pumpanje krvi, pluća – disanje, slezina – transformaciju, a želudac iskorišćenost stečenog ćija, bubrezi su sedište urođenog ćija, dok jetra kontroliše otpuštanje ćija. Ći je vitalna sila koja motiviše sve ove fiziološke funkcije.
2. Kada imamo dovoljno ćija, vitalne funkcije tela su u ravnoteži. Kada su zalihe nedovoljne, fiziološke funkcije tela su oslabljene, što dovodi do generalnog ili lokalnog manjka ćija. Ovakva stanja se tretiraju metodama koje nadoknađuju telu ći energiju.
3. Kretanje ćija kroz telo mora biti balansirano i neprekidno. Kada postoji poremećaj ćija, mogu se pojavljivati različite bolesti. Kada uzlazni ći nadvlada silazni, organizam zapada u bolesno stanje zvano „obrnuti tok ćija“. Kada silazni ći nadvlada uzlazni, takvo stanje se naziva „pad ćija“. Obrnuti tok ćija koji se manifestuje kašljem, astmom, podrigivanjem i povraćanjem, leči se metodama pojačavanja silaznog ćija. Stanje pada ćija, kao što je prolapsa anusa ili unutrašnjih organa se tretira metodama koje pojačavaju uzlazni ći. Svrha ovih tretmana je da normalizuju dinamiku ćija i ponovo uspostave relativnu ravnotežu između uzlaznog i silaznog, odnosno ulaznog i izlaznog ćija.
Kada je cirkulacija ćija nesmetana, krv i telesne tečnosti protiču lagano i telo je u stanju optimalnog zdravlja. Kada je protok ćija blokiran, rezultujuće stanje se naziva „stagnacija ćija“, koja se manifestuje simptomima kao što su nedostatak daha, nadutost i bol. Stagnacija ćija se leči stimulisanjem protoka ćija i ponovnim uspostavljanjem stanja slobodnog toka ćija. Stagnacija ćija u dužem vremenskom periodu može da izazove stanja kao što su leukemija ili nagomilavanje i zastoj protoka telesnih tečnosti. Ovakva stanja se leče stimulacijom protoka ćija i krvi kako bi došlo do prekida zastoja cirkulacije i izbacivanja viška vlage iz organizma.
- Umetnost upravljanja ći energijom
Daoisti su smatrali da je ći energija izvor i materijalna osnova života. Daoistička praksa, koja se tradicionalno naziva daođin (tehnike upravljanja ćijem), se specijalno razvila radi kultivisanja ćija i postizanja dugovečnosti. Daođin tehnike kombinuju vežbe disanja, uključujući tuna tehniku (udisanje i izdisanje), fući tehniku (primanje ćija), taisi tehniku (disanje fetusa) i tijaosi tehniku (usklađivanje disanja), praćene fizičkim pokretima zarad stimulisanja i upravljanja ćija, hranjenja tela i duha i unapređenja zdravlja i dugovečnosti.
TKM je integrisala daojin tehnike za upravljanje ćijem i u kliničku praksu. Prema Neiđingu, paraliza, hladni udovi, nazeb i povišena temperatura usled lošeg režima ishrane i neaktivnosti su bile endemske pojave u oblasti Džungjuen u centralnoj Kini. Odlični terapeutski rezultati su postignuti upotrebom daođin tehnika i različitim vrstama masaže. Neiđing takođe govori o terapeutskom metodu koji može da tretira siđi (akumulaciju daha) i koji kombinuje herbalnu medicinu i daođin tehnike. Stanje otežanih udova u 2. veku n.e. lečeno je kombinacijom daođin vežbi disanja, akupunkture i masaže. Krajnji cilj daođin disanja je postizanje „disanja fetusa“ u kome se ne udiše vazduh kroz nos, nego je ći apsorbovan direktno iz kosmosa na isti način kako fetus apsorbuje vitalnu energiju iz placente u majčinoj utrobi.
- Jedinstvo forme i duha
U Periodu Proleća i jeseni, kao i u Periodu Zaraćenih država (770-221. god. p.n.e.) daoisti su prepoznali formu i duh kao komplementarne aspekte jedinstvene celine daoa. Prema daoističkoj filozofiji, forma i duh se manifestuju na 3 nivoa. Prvo, forma se odnosi na materijalni kosmos, a duh na misterijoznu silu koja pokreće materiju. Drugo, forma može da obuhvati sva živa bića, a duh njihove vitalne funkcije. Treće, forma predstavlja i ljudsko telo, a duh ljudsku svest.
U daoističkoj filozofiji, jedinstvo forme i duha predstavlja savrsen odnos između tela i svesti. Čuang Ce je učio da ovo stanje ravnoteže može da se postigne meditacijom. On je verovao da kada je telo opušteno, a pogled fokusiran, nastupa dobrota; kada je duh koncentrisan, a misli usmerene ka jednom cilju, rezultat dejstva će biti pridobijanje mudrosti. Kada se forma i duh ujedine, može se postići dao. Daoizam je primenjivao meditativne tehnike i na fiziološke procese. Smanjenje vizuelnih i zvučnih nadražaja putem meditacije uvećava spokojstvo i umanjuje umor. Samim tim, poboljšava se zdravstveno stanje. Dostizanjem stanja ne-viđenja, ne-čujenja i ne-mišljenja putem meditacije, telo i duh se harmonizuju, čime se postiže dugovečnost. Forma i duh moraju biti usklađeni kako bi se postigla prirodnost i spontanost. Nesklad ćija sa klimatskim promenama i preterane emocije povređuju telo i zato ih treba izbegavati, kao što treba izbegavati i sve aktivnosti koje su protivprirodne i koje pustoše duh.
Daljim razvojem, TKM je rafinirala daoistička učenja o formi i duhu. Prema Neiđingu, život postoji u holističkom stanju koje se zove jedinstvo forme i duha. TKM smatra da kada se ljudsko telo (tj. forma) razvije do određenog stepena ono biva oživotvoreno životnom silom (tj. duhom). Duh zahteva fizički temelj i ne može da postoji kada je forma nedovršena. Život je manifestacija duha u formi. Kako ljudi stare ili postaju ozbiljno bolesni, telo postepeno slabi, životna sila kopni, da bi duh na kraju napustio telo i nastupila smrt. Neiđing opisuje međuzavisnost forme i duha: kada je forma čitava, duh živi, kada se duh odvoji, forma odumire.
TKM smatra da je srce sedište uma, da ono upravlja telom i kontroliše funkcije cang i fu organa, čula, otvore na telu, udove i skelet. Stoga je jako važno hraniti srce i regulisati aktivnosti uma. Stanje uma ima veliki uticaj na fizičko zdravlje. Nezdravo stanje uma se smatra opasnim pre svega za unutrašnje organe. Prema TKM-u, ljutnja razara jetru, radost šteti srcu, žudnja razara slezinu, tuga negativno utiče na pluća, dok strah šteti bubrezima.
Kako hraniti i regulisati ravnotežu srca i uma? Prvo, TKM od daoističke meditacije preuzima metode za fokusiranje uma. Eliminacijom preterane radosti i ljutnje, uspokojavanjem srca i fokusiranjem svesti omogućavamo ćiju da cirkuliše normalno, sprečavamo bolesti, unapređujemo zdravlje i postižemo dugovečnost. Nasuprot tome, ako su srce i um ispunjeni haosom, unutrašnja ravnoteža tela će biti poremećena, što će dovesti do fatalnih posledica. Drugo, TKM naglašava važnost postizanja smirenosti duha. Umerena radost i pozitivan stav ka životu pospešuju cirkulaciju ćija i krvi, čime se poboljšava zdravlje. Treće, ravnoteža između jina i janga se mora neprekidno održavati. Prejake emocije mogu da poremete ovu ravnotežu i da samim tim štete zdravlju. Fokusiran um je temelj postizanja spokojstva duha i ravnoteže jina i janga. Kada je um fokusiran, a emocije umerene, duh je spokojan. Tada jin nije ugrožen napadima besa, niti je jang u opasnosti pred eksplozijama radosti, tako da se ravnoteža jina i janga održava.
Neiđing kombinuje razumevanje ljudske fiziologije sa konceptom da su forma i duh međusobno zavisni. To naglašava neophodnost istovremenog kultivisanja duha i tela kako bi se pojačala životna sila, učvrstilo zdravlje i dostigla dugovečnost.
DREVNA KINESKA FILOZOFIJA I TKM
TKM od kineske filozofije usvaja holistički koncept kada su u pitanju doktrine jin-jang i 5 elemenata:
1. Jin-jang koncept je prisutan kako u kineskoj filozofiji tako i u TKM-u. Primetivši da se svi prirodni fenomeni sastoje od suprotnih, a opet, komplementarnih aspekata, koji postoje u stanju neprestano promenljive dinamičke ravnoteže, drevni kineski filozofi su razvili koncept jina i janga, kako bi mogli da objasne dve osnovne sile univerzuma. Verovali su da je uzajamno transformišuća veza između jina i janga urođena svim stvarima i bićima, i da je to ujedno fundamentalni zakon prirode. Koncept jin-jang koji su iznele kineske filozofske škole iz pre-ćinskog perioda (pre 207.god.p.n.e.) poslužio je kao baza za razvoj jin-jang teorije TKM.
Jin-jang teorija smatra da je ći izvor svih stvari, prisutan pre kreacije u obliku haosa. Kretanjem i transformacijom haos se podelio na jin i jang. Opozitna, a ponovo, komplementarna veza jina i janga je prisutna u svim stvarima, a priroda i svet su samo manifestacije njihovog večito promenljivog odnosa.
Jin i jang opisuju komplementarne stvari i atribute, kao što je aktivno-pasivno, dan-noć, toplo-hladno, Sunce-Mesec. Generalno govoreći, snažna i uzlazna aktivnost, širenje, vrućina i svetlost su jang; mirnoća, silaznost, koncentracija, hladnoća i mrak su jin. Npr. voda je hladna, mokra i koncentrisana i zato je jin; vatra je vruća, suva i difuzna, i zato je jang. Jin i jang mogu takođe da opisuju 2 aspekta jedne stvari. Npr. led i vodena para su dva aspekta vode. Led je hladan i koncentrisan, i zato je jin, para je vrela i difuzna, i zato je jang.
Proporcija jina i janga u svim stvarima je relativna pre nego apsolutna. Pod određenim uslovima, jin se transformiše u jang i obratno. Ova promenljivost se takođe ogleda u beskrajnoj deljivosti materijalnog sveta, tj. bilo koji jin ili jang aspekt može ponovo biti podeljen na jin i jang. Odnos jin-jang se neprestano menja u skladu sa prirodnim zakonom transformacije, uključujući među-delovanje, među-vladanje, među-zavisnost, dinamičku ravnotežu i međusobnu transformaciju.
Među-delovanje jina i janga reflektuje konstantno davanje i uzimanje između ove 2 osnovne sile. Interakcijom nebeskog janga i zemaljskog jina nastao je i univerzum i sve stvari u prostoru i vremenu.
Među-vladanje se odnosi na proces u kome jin i jang kontrolišu jedan drugog. Npr. voda je jin, a vatra jang: voda gasi vatru, dok vatra dovodi do isparavanja vode. Među-vladanje jina i janga omogućava stvaranje dinamične ravnoteže između 2 ekstrema. U ljudskom telu ekstremi hiperaktivnosti janga i hipoaktivnosti jina se dovode u balans kako bi se održalo normalno fiziološko funkcionisanje organizma. TKM koristi koncept među-vladanja u principima lečenja kao što su: smanjenje preterane vrućine hlađenjem i preterane hladnoće grejanjem, tretiranje hiperaktivnosti umirivanjem i smanjenje pasivnosti stimulacijom.
Među-zavisnost označava da se jin i jang oslanjaju jedan na drugog kako bi mogli da postoje. Jin i jang jedan drugom uslovljavaju postojanje, tj. ni jedan od njih ne može da postoji nezavisno od onog drugog. Npr. gore je jang, a dole jin, ne postoji gore bez dole, niti dole bez gore. Toplota je jang, a hladnoća jin, nema toplote bez hladnoće i obratno.
Proporcija jina i janga u nekoj stvari ili pojavi nije tačno određena, nego se stalno menja u granicama dinamičke ravnoteže. Primer za to je promena godišnjih doba. Tokom zime, jin dominira nad jangom. Kada dođe proleće, jin postepeno slabi, a jang jača, sve do leta kada je jang dominantan. U jesen jang slabi, a jin ponovo jača, i tako sve u krug. Drugi primer je ciklus dana i noći. Tokom dana dominira jang, dok je noću dominantan jin. Ljudsko telo takođe funkcioniše u skladu sa prirodnim ciklucima. Tokom dana, jang je dominantan i izaziva da se fiziološke funkcije tela ubrzavaju i da temperatura tela raste. Noću jin postaje jači, fiziološke funkcije se usporavaju i temperatura tela pada. Kako u prirodi tako i u ljudskom telu, kada su promene jina i janga isuviše nagle, stanje dinamičke ravnoteže je poremećeno. U prirodi gubitak ravnoteže između jina i janga se manifestuje prirodnim katastrofama; u ljudskom telu, to se manifestuje kao patološka promena i bolest.
Međusobna transformacija jina i janga pokazuje da pod određenim uslovima sve stvari teže da se transformišu u svoju suprotnost. Stvari koje su inače jang, postepeno postaju jin, a stvari koje su jin postepeno prelaze u jang. Npr. tokom godine, leto koje je jang prirodno napreduje ka zimi koja je jin. Ciklus se nastavlja postepenom transformacijom zime u leto. U smislu bolesti, model vrućine, koji se manifestuje kao visoka temperatura (višak janga, manjak jina), predstavlja jang. Model hladnoće, koji se manifestuje kao prehlada (višak jina, manjak janga), predstavlja jin. Pod određenim okolnostima, model vrućine može da se transformiše u model hladnoće i obratno.
TKM koristi filozofski koncept jina i janga i zakon njihove transformacije da analizira strukturu, vitalne funkcije i patološke promene ljudskog tela. Jin-jang teorija nudi teorijski okvir i praktične metode za ozdravljenje, dijagnozu, tretman i prevenciju bolesti.
2. Teorija 5 elemenata deli sve stvari u kosmosu u 5 glavnih kategorija: drvo, vatra, zemlja, metal, voda. Osobine 5 elemenata, njihovi uzajamni odnosi stvaranja i razaranja se koriste za analizu i objašnjenje sveta i njegovih prirodnih zakona.
Teorija 5 elemenata potiče od drevnog kineskog shvatanja da su osnovni materijali koje koristi čovek drvo, vatra, zemlja, metal i voda. Ovaj koncept je dalje kombinovan sa 5 pravaca (sever, jug, istok, zapad, sredina), što se prvi put sreće u Šang dinastiji (1600-1046. god. p.n.e.)
5 elemenata otelovljuju i funkcionalne atribute: voda predstavlja silaznu hladnoću, vatra je uzlazna toplota, drvo je bujna vitalnost, metal je smrtonosno uništenje, zemlja predstavlja hranljivu podlogu. 5 elemenata se međusobno stvaraju i razgrađuju, što stvara dinamičnu ranotežu koja je osnova nastanka celog materijalnog sveta. Teorija 5 elemenata smatra da su drvo, vatra, zemlja, metal i voda osnovne supstance koje izgrađuju univerzum, koji je stvoren i koji se transformiše njihovom interakcijom. Stoga se sve stvari u materijalnom svetu mogu kategorizovati uz pomoć osobina 5 elemenata.
Odnosi između drveta, vatre, zemlje, metala i vode nisu statični. Njihova interakcija prati zakone stvaranja i razaranja, stvarajući stanje dinamične ravnoteže i stalne transformacije kroz koju nastaju sve stvari i bića. Ovo je normalno stanje 5 elemenata.
U generativnom ciklusu, svaki element rađa svoj srodni element. Drvo rađa vatru, vatra rađa zemlju, zemlja rađa metal , metal vodu, a voda drvo. Svaki element stvara neki element i biva stvoren nekim elementom. To je odnos majke i deteta. Npr. drvo je majka vatre, a vatra je dete drveta. Stvarajuća relacija 5 elemenata se stoga naziva i relacija majka-dete. Sto se razaranja tiče, ciklus je sledeći: drvo razara zemlju, zemlja razara vodu, voda vatru, vatra metal, a metal razara drvo.
Stvarajući i razarajući odnosi između 5 elemenata su neraskidivo povezani. Bez stvaranja, ne bi bilo ni rasta; bez razaranja preterani rast bi izazvao nedaće. Obe sile su suštinski važne za harmonično postojanje i razvoj svih stvari. Npr. drvo razara zemlju, zemlja rađa metal, a metal razara drvo. Iz tog razloga, drveta nema ni previše ni premalo, čime je ono u stanju da dalje stvara vatru, koja zahvaljujući tome nastavlja ciklus. 5 elemenata se međusobno stvaraju i razgrađuju, čime se održava dinamička ravnoteža u prirodi.
Primena teorije 5 elemenata u Neiđingu sadrži i filozofsku i medicinsku komponentu. TKM klasifikuje parove zang-fu organa i njihove funkcije na osnovu 5 elemenata. Parovi cang i fu organa međusobno deluju na osnovu unutrašnje ili spoljašnje funkcije, a interakcija među parovima se dešava na osnovu stvarajućeg ili razgrađujućeg odnosa 5 elemenata. Na taj način, organi i njihove funkcije formiraju kompleksan i integrisan sistem. Teorija 5 elemenata se primenjuje i na odnose među različitim delovima tela, među spoljašnjim i unutrašnjim delom tela, kao i na odnose između ljudskog tela i spoljašnjeg okruženja. Teorija 5 elemenata prožima svaki segment TKM. Ona objašnjava ljudsku fiziologiju i patologiju, a u kliničkoj praksi predstavlja vodeću teoriju za određivanje dijagnoze, identifikovanje razvoja bolesti i biranje tretmana. Teorija 5 elemenata je glavna teoretska komponenta TKM.
3. Koncept holizma
Koncept holizma, tj. ideja da svi aspekti kreacije formiraju jedinstvenu celinu i da njima upravljaju isti zakoni, je osnova tradicionalne kineske filozofije. Međusobna interakcija, među-vladanje, među-zavisnost, dinamička ravnoteža i uzajamna transformacija jina i janga, 2 primarne sile kosmosa, kao i stvarajući i razgrađujući ciklusi 5 elemenata – sve su to različiti vidovi holizma.
Holizam se primenjuje na TKM na 2 osnovna polja. Prvo, organi, sistemi i funkcije tela se sagledavaju kao jedan nezavisni organski sistem. Drugo, patološke promene, dijagnoza i lečenje se tretiraju kao blisko povezane sa prirodnim silama, kao što su okruženje, klima i promene godišnjih doba. Holizam je osnova svih aspekata tradicionalne kineske medicine, uključujući fiziologiju, patologiju, dijagnozu, određivanje vrste bolesti, tretman i unapređenje zdravlja.
Prema teoriji 5 elemenata, problem vezan za jedan od pet cang organa uticaće i na ostala četiri cang organa. Na primer, vatra iz jetre može da se preseli na srce i proizvede jaku vatru, sa posledičnim nemirom i iritiranošću. Vatra iz jetre može da napadne i pluća, sa posledicom oštrog bola i iskašljavanja krvi. Najzad, vatra iz jetre moze da izazove i bol u želucu, pojačanu kiselinu i povraćanje krvi. Svaka komponenta svakoga sistema organa može da prenese svoj uticaj i na druge organe.
Dijagnostička teorija TKM primenjuje koncept holizma tako što se ispituje spoljašnjost da bi se razumeli unutrašnji procesi. Stanje unutrašnjih organa se određuje ispitivanjem pulsa i jezika, te slušanjem i posmatranjem izgleda tela. Ove metode dijagnosticiranja koriste holistički koncept u skladu sa kojim promene funkcija unutrašnjih organa proizvode odgovarajuće manifestacije na spoljašnjem izgledu tela.
Da bi se odredio odgovarajuć tretman, uzima se u obzir holistička interakcija između 5 sistema organa, između cang i fu organa, kao i celog tela uopšte. Na primer, srce i jezik oba odgovaraju vatri, koja je povezana sa crvenom bojom. Stoga, bol, otok i crvenilo jezika označavaju da se problem sa srcem reflektuje preko jezika, tj. da su u pitanju simptomi prejake vatre srca. Ovakvo stanje se tretira biljnim lekovima ili akupunkturnim metodama koje čiste srce i izvlače vatru. Poremećaj jetre može da se prenese na slezinu tako da se ova stanja mogu preduprediti metodama za zaštitu slezine od jetre. TKM predviđa razvoj bolesti na osnovu odnosa između 5 cang organa i bira tretman na osnovu toga. Ovo je konkretna primena holističkog koncepta na lečenje bolesti.
Ljudska bića žive u prirodnom okruženju i predstavljaju deo materijalnog sveta. Ljudsko telo se prilagođava promenama godišnjih doba nizom fizioloških mehanizama. Kada klimatske promene postanu isuviše ekstremne za prilagođavanje tela, ili pak fiziološki problemi onemoguće telu prilagoćavanje spoljašnjim promenama, nastaje bolest. Naše telo se prilagođava i ciklusu dana i noći. U zavisnosti od količine janga, temperatura tela se menja tokom 24 časa. Regionalne razlike klime, geografskih uslova i životnog stila takođe utiču na zdravlje. Na primer, klima na jugu Kine je topla i vlažna, stoga ljudi koji tamo žive imaju veće pore. Klima severne Kine je hladna i suva, što dovodi da severnjaci imaju sitne pore.
Jedna od vodećih holističkih ideja TKM je „jedinstvo čoveka i prirode“. Čovek i priroda su mikrokosmička i makrokosmička otelovljenja jednog. Ovo ne znači da čovek igra pasivnu ulogu. On aktivno utiče kako na prirodu tako i na društvo i menja ih u skladu sa svojim potrebama. I priroda i društvo značajno utiču na čovekovo zdravlje. Stoga kada se postavlja dijagnoza, treba razmotriti sve uticaje spoljašnje sredine na fiziološke funkcije i patološke promene; kada se određuje tretman, moraju se detaljno razmotriti uticaj vremena, mesta i individulanog stanja bolesnika.
Dodatak: TKM terminologija
- Sin – srce – 心
- Fei – pluća – 肺
- Gan – jetra – 肝
- Dan – žučna kesa – 胆
- Pi – slezina – 脾
- Vei – želudac – 胃
- Dačang – debelo crevo – 大肠
- Sijaočang – tanko crevo – 小肠
- Šen – bubreg – 肾
- Pangguang – bešika – 膀胱
- Sjue – krv – 血
- Mai – arterije i vene – 脉
Prevela i priredila: Nataša Simić
Kratak prikaz knjige „Traditional Chinese Medicine“
Autor: Lin Qi