Vekovima je Zapad znao jako malo o svili i njenom tkanju. Tokom više od 2000 godina Kinezi su oprezno čuvali ovu tajnu samo za sebe. Nastanak svile u Kini vezuje se za kinesku boginju svile – Si Lingši, koja je bila supruga legendarnog Žutog cara (3000 god.p.n.e). Boginja svile je zaslužna za početke gajenja svilene bube i pronalazak razboja za tkanje svile. No, ne samo mit, već i realna arheološka otkrića svedoče da je u Kini svila počela da se proizvodi čak još 5000 godina p.n.e (pronađena vretena za svilu, ostaci svilenog konca i delovi tkanine na više arheoloških nalazišta duž reke Jangcekjang). Serikultura je bila glavni posao većine žena drevne Kine, već u petom veku p.n.e, pa nadalje kroz istoriju. Tehinka i proces serikulture su bile strogo čuvane tajne kontrolisane od strane kineskih autoriteta i carskog dvora. Ukoliko bi se neko usudio da otkrije tajne serikulture ili prokrijumčari jajašca ili čaure svilene bube van granica Kine, bio bi osuđen na smrt.
Postoji mnogo vrsta divlje svilene bube u različitim zemljama sveta. Ključ za razumevanje velike misterije i magije kineske svile, kao i dominacije Kine na polju proizvodnje svile je u posebnoj vrsti domaće slepe svilene bube Bombyx mori, čija je svilena nit najfinija, najmekša i najtananija u odnosu na niti svile koje daju divlje svilene bube. Da bi se dobila svila visokog kvaliteta, postoje dva osnovna uslova: odgovarajuća temperatura na kojoj se izležu jaja i stog način ishrane svilenih buba. Osim toga, svilene bube ne podnose buku, jake mirise (npr. ribe ili mesa), miris znoja, kao ni trudnice ili nervozne ljude u svojoj blizini.
Ženke i mužjaci svilene bube izgledaju kao beli noćni leptiri, pri čemu su ženke krupnije od mužjaka. Jedna svilena buba polaže oko 500 jajašaca tokom 5 dana i ubrzo nakon toga umire. Iz jaja se izležu majušne gusenice koje počinju da jedu list belog duda i za 26 dana porastu u gusenice veličine 5-6 cm, u ovoj fazi one počinju da „pljuju“ svilu, jedna gusenica stvara u proseku 1300 metara tanke svilene niti, prede svilu oko sebe i preobražava se u čauru. Postoje jednojajčane i dvojajčane čaure. Jednojajčane čaure nastaju kada jedna gusenica prede svilu oko same sebe, a dvojajčane kada se dve gusenice zajedno upredu u obostrane mreže. Od jednojajčanih čaura se dobijaju svilene niti od kojih se pravi odeća, a niti dvojajčanih čaura je nemoguće razdvojiti, pa se od njih prave prekrivači. Tkanine dobijene od svilene niti ne samo da su lagane i lepe, nego imaju i tu osobenost da nas leti hlade, a zimi greju.
U razboju za predenje svilene niti jednojajčane čaure se stavljaju u gvozdenu posudu u kojoj se kuvaju 50 minuta na 100 stepeni, uzme se gruba četka kojom se mešaju čaure, kako bi se izdvojili počeci niti svake čaure. Osam niti se zajedno uprede kako bi se dobila jedna nit za pravljenje svilene tkanine. Iz svake čaure se vadi po jedna skuvana svilena buba koje se u Kini jedu ili se od skuvanih svilenih buba prave kreme. Dvojajčane čaure, koje se koriste za pravljenje prekrivača i jastuka, se nakon kuvanja razvlače prstima i šire preko manjeg lučnog kalupa u deset slojeva (tj. jedna na drugu se slažu 10 čaura). Pošto slojevi svile imaju veliku rastegljivost, ponovo se razvlače i slažu preko većeg lučnog kalupa, na kome se suše 24h. Osušena svila se potom razvlači u poželjnu veličinu posteljine ili jastuka. Za pravljenje jedne posteljine potrebno je 800 do 1200 čaura.
