Većina ljudi zna za izreku „hrana je lek“, ali kada se kaže da hrana može i da šteti organizmu, nije nam bas najjasnije na šta se misli. Prema kineskoj dijetetici, hrana se deli na toplu i hladnu, kao i ljudska konstitucija. Kako da znate da li vaša telesna konstitucija više naginje toploj – jang ili hladnoj – jin?
(1) Slučaj kada telesna konstitucija više naginje toploj: Neko dete obožava da pije vodu, ima tvrdu i suvu stolicu, ali istovremeno jako voli da jede mandarine. Jednom prilikom, ono je pojelo 4-5 mandarina odjednom, i odmah mu je u usnoj duplji na sluzokoži izašao plik, i dobilo je zatvor. Zašto? Zato što mandarine spadaju u toplu hranu, i kad se pretera sa konzumiranjem mandarina, dolazi do pojave prekomerne vatre u usnoj duplji, nateklina na nepcima i desnima, upale očiju i nosa. To se isto dešava ako preterujemo sa toplim i ljutim stvarima, ili jedemo velike količine svežeg ličija, mnogo čokolade, masne hrane ili hrane spremljene u dubokom ulju. Deca koja više naginju toploj konstituciji tela, obično vole da piju vodu, imaju tvrdu i suvu stolicu, crvenilo na jeziku, mokraća im je žute boje, ne vole vrućinu, vole fizičku aktivnost, ponekad imaju neprijatan zadah iz usta, zbog lošeg varenja.
(2) Slučaj kada telesna konstitucija više naginje hladnoj: Neko dete ne voli da pije vodu, ima retku i meku stolicu, često ima probleme sa stomakom i crevima, čim se prehladi, ili pojede nešto što mu ne prija, odmah dobije dijareju. Tokom leta, kada pojede ili popije nešto hladno odmah mu je loše, ne sme da jede lubenicu i kruške, jer odmah dobije dijareju. Zašto je to tako? To je zato što mleko, lubenica i kruške spadaju u hladnu hranu, i kada čovek sa ovim tipom konstitucije preteraju sa hladnom hranom, odmah ima problem sa varenjem i dijarejom. Ljudi sa ovakvom konstitucijom osim što ne vole da piju tečnost i što imaju meku stolicu, jezik im je beo, mokraća bistra i prozračna, ne vole hladnoću niti fizičku aktivnost.
Da bi se uspostavila ravnoteža u telu, najbolje je da oni koji naginju toploj konstituciji više jedu hladnu ili srednju hranu, dok oni koji imaju hladnu konstituciju, treba da više jedu toplu i srednju (neutralnu) hranu. Treba paziti i na godišnja doba: leti treba više jesti hladne i srednje namirnice, dok zimi treba izabrati namirnice srednje toplote ili tople.
Ako je neka namirnica topla ili hladna, dodavanjem raznih začina, može se neutralisati njena osnovna priroda. Pečenjem, barenjem i prženjem hrana koja je prirodno hladna može postati topla. Dodavanjem belog luka, đumbira ili bibera postiže se isti efekat – hladna hrana se preobražava u toplu. Nije dobro svaki dan jesti samo toplu, ili samo hladnu hranu, već treba težiti uspostavljanju ravnoteže.
Hladna hrana pomaže izbavicanju prekomerne vreline i otrova iz organizma, kao i kod simptoma crvenog lica i očiju, nervoze i nemira, vrtoglavice, mamurluka, ukočenosti vrata, plikova na jeziku, bolova u desnima, suvoće usne duplje, crvenkaste mokraće i tvrde stolice, crvenila jezika i ubrzanog pulsa. Ovi simptomi pokazuju da u organizmu ima viška vatre i kako bi se izbegla ozbiljnija bolest dobro je jesti hladnu hranu za odstranjivanje toplote iz organizma. Npr. u slučaju nervoze, osećaja vrućine i suvoće usta treba jesti lubenicu koja, prema kineskoj dijetetici, spada u hladnu hranu. U slučaju kašlja i bola u grudima, treba jesti kruške.
Topla hrana je pogodnija za osobe koje imaju hladnu konstituciju, kao i kod sledećih simptoma: nazeb, povišena temperatura, groznica, curenje nosa, glavobolja. Kod ovih simptoma, dobro je jesti svež đumbir, crni luk i peršun. U slučaju bolova u stomaku i povraćanja treba jesti sušeni đumbir i piti crni čaj. U slučajevima hladnih udova, groznice, artritisa i reume treba jesti ljutu papriku i piti vino. Hladne namirnice nose jin energiju, i pogodne su za smanjenje vatre u organizmu, hlađenje krvi, izbacivanje toksina, dok su tople namirnice sa jang energijom pogodne za zagrevanje organizma, te pospešuju cirkulaciju krvi i životne energije kroz telo.
Primeri raznih namirnica i njihovo toplotno stanje:
1) žitarice
Tople: pšenica, pšenično brašno i proizvodi od njega.
Hladne: heljda, proso, ječam, soja i njihovi proizvodi.
Srednje: pirinač, kukuruz, slatki krompir, crveni pasulj.
2) povrće
Toplo: pasulj, sočivo, zeleno povrće, klice od pasulja, ren, peršun, ljuta paprika, kineski kupus, boranija, tikva, beli luk, praziluk, đumbir, kuvana bela rotkva.
Hladno: celer, sirova bela rotkva, krastavac, plavi patlidžan, alge, mladice bambusa, bosiljak, krompir, spanać, blitva.
Srednje: kupus, paradajz, karfiol, brokoli, susam, šargarepa, crni luk, pečurke, šitake, kikiriki, beli pasulj, grašak.
3) voće
Toplo: liči, breskve, čičimak, orasi, kajsije, mandarine, višnje, trešnje.
Hladno: banane, lubenice, kruške, pomorandže, grejp, glog, mango, kivi, dud, dinja.
Srednje: jabuke, grožđe, limun, masline, šljive, ananas, nar, smokve.
4) namirnice životinjskog porekla
Tople: jagnjetina, junetina, škampi, guščija jaja, svinjska džigerica.
Hladne: pačetina, zečetina, rakovi, puževi, konjsko meso, školjke, dagnje.
Srednje: svinjsko meso, guščije meso, riba, lignje, piletina, kokošija jaja.
5) mlečni proizvodi
Topli: sir
Hladni: mleko.
Srednji: sojino mleko.
6) ostale namirnice
Sušeno voće
Toplo: kestenje, orasi, semenke suncokreta, liči.
Srednje: kikiriki, lešnik, sušeni čičimak, semenke bundeve
7) začini
Topli: Alkoholna pića, vino, sirće, žuti šećer, karamel, senf, mirođija, cvetni biber, crni biber, crni čaj, kafa.
Hladni: soja sos, sušena ruža, so, zeleni čaj.
Srednji: beli šećer, med, kakao.