Na osnovu istraživanja kineskog astro-arheologa gospodina Feng Šija, 1942. godine u gradu Čangša provincije Hunan u grobu iz perioda kasnih Zaraćenih država (3. vek p.n.e.) pronađen je veoma dragocen svileni svitak nazvan „Knjiga o nebu“. Na četvorougaonom svilenom svitku drevni Kinezi su ispisali mit o stvaranju sveta. Danas se ovaj svitak čuva u „Sackler“ galeriji u Washingtonu.
Izgled svilenog svitka
U prastara vremena, kada Nebo i Zemlja jos uvek nisu bili oformljeni, rodio se Fusi iz klana Velikog zmaja. Njegova majka zvala se Huasju. Fusi je prebivao u mestu Leisija, živeo je od lova i ribolova. U to vreme Vaseljena je bila velika i bezoblična, teško je bilo razlikovati svetlost od tame, vegetacija je bujala, poplave su bile velike, nije postojao ni vetar ni kiša, to je bio jedan prizor totalnog haosa. Fusi je oženio Njuva, dobili su četvoro dece, stvorili su Nebo i Zemlju i sva postojeća bića.
Nakon toga, vladar Ju iz dinastije Sija i vladar Ći iz dinastije Šang počinju da dele Nebo i Zemlju, Zemlju dele na devet oblasti, oblikuju prirodnu sredinu, dok Nebo dele na devet delova, mere nebeski svod stepenima, vredno radeći u prostoru između Neba i Zemlje. Na Zemlji stvaraju brda i planine kao prirodne prepreke koje obuzdavaju poplave. Ju i Ći određuju pravce pružanja planina i reka, pešače preko planina i brda, brzaka i blata, određuju da jin i jang energija skladno teku kroz planine, reke i mora. U to vreme Sunce i Mesec jos uvek nisu postojali, i zato četvoro dece Fusija i Njuve, smenjujući se na nebeskom svodu, koracima računaju vreme, jedan za drugim, utvrđuju prolećnu ravnodnevicu, letnju dugodnevicu, jesenju ravnodnevicu i zimsku kratkodnevicu.
Nakon stvaranja četiri godišnja doba, prošlo je na hiljade godina, da bi Bog Neba rodio i stvorio Sunce i Mesec . U to vreme teren devet oblasti nije bio ravan, Zemlja i planine kao da su bili nagnuti na jednu stranu. Zato se četvoro dece Fusija i Njuve ponovo penju na nebeski svod, pokreću ga da se okreće oko severnog pola, i pažljivo postavljaju pet stubova koji podupiru nebeski svod kako energija Neba i Zemlje ne bi mogla da se rasipa i troši.
Nakon toga bog vatre Jen Di naređuje četvorici dece Fusija i Njuve da odrede tri nebeske putanje po kojima će se kretati Sunce u vreme dve ravnodnevice, dugodnevice i kratkodnevice, da gvozdenim žicama učvrste 4 zemljine dimenzije, i odrede četiri pravca u prostoru. Nakon sto su utvrđena tri neba i četiri granice, Bog Neba konačno počinje da regularno pokreće Sunce i Mesec.
Naposletku, Gunggung izračunava kalendar, ali ispada da je solarni kalendar duži 10 dana od lunarnog kalendara, što izaziva nesklad godišnjih doba, ali su 4 deteta Fusija i Njuve izmislili interkalaciju kako bi rešili problem raskoraka trajanja solarne i lunarne godine. Gunggungova greška je izazvala nesklad u pojavi vetra i kiše, neregularnost kretanja planeta, nered u pojavljivanju mesečevih mena, i zato 4 dece Fusija i Njuve nanovo određuju putanje Sunca i Meseca. Na ovaj način tek nastaju zora, suton, obdanica i noć, čime je završen proces stvaranja Vaseljene.
Opis stvaranja sveta na svilenom svitku ima vrlo bogat mitološki sadržaj. Ne samo da sistematski prikazuje pogled na nastanak Vaseljene i drevnu istoriju, nego nam istovremeno omogućava i da steknemo uvid u nastanak drevne kineske astronomije. Svileni svitak opisuje da su Nebo i Zemlja nastali iz ljubavi Fusija i Njuve koji su ništa drugo do personifikacija energija jin i jang. Fusi i Njuva su bića sa ljudskim glavama i zmijskim-zmajolikim telima. Fusi u ruci drži uglomer, a Njuva šestar. Šestar služi za crtanje kruga i simbolizuje Nebo, dok se uglomerom crta kvadrat koji predstavlja Zemlju, u skladu sa drevnim kineskim kosmološkom konceptom da je Nebo okruglo, a Zemlja četvorougaona (天圆地方), koji predstavlja drevno kinesko kosmološko učenje o nebeskoj kupoli (盖天说).
22.02.2022.