Drevni kineski koncept tri svojstva kosmosa – neba, zemlje i čoveka, potiče iz Knjige promene. Ovaj holistički pristup kosmosu i čoveku se održao do danas i prožima sve sfere kineskog društva. Čovek je “axis mundi” – kao medijator između neba i zemlje, utiče na održanje ravnoteže u kosmosu. Svaka naša misao, reč ili delo moćno utiču na svet oko nas…
Šta je to taiđi? Kako nastaje mistični dijagram jin i jang? Kakva je njihova tajna veza sa ba gua? Ovaj tekst govori o svim aspektima taiđi učenja i daje tumačenje nastanka kosmosa kroz to učenje…
У Кини се за „Књигу промене“, која је древнија верзија каснијег, свеобухватнијег дела „Промене Џоуа“, каже да је то први међу класичним канонима, како по времену настанка, тако и по значају за кинеску културу. Савремени назив дела „Промена Џоуа“ односи се на „Књигу промене“ и „Коментаре промене“ заједно. Осим тога, постоје и бројна јиђинголошка дела која настају кроз векове као коментари и разна тумачења „Промене Џоуа“ многобројних кинеских мислилаца. „Књига промене“ је књига гатања која настаје на прелазу династија Шанг и Западни Џоу , она обухвата симболе хексаграма, линије и њихове називе, као и текстове хексаграма и линија. Древни Кинези користили су „Књигу промене“ да би предвидели срећу или несрећу и будућност догађаја.
Na Zapadu poznata pod naslovom Knjiga promene (Ji đing), a u Kini poznata kao Promena Džoua (《周易》), ova knjiga predstavlja jedno od najvažnijih kineskih klasičnih dela. Mada kineski filozofi kroz istoriju smatraju da ovo delo pripada Konfučijevoj tradiciji, istina je da ona nastaje mnogo pre nego što je Konfučije rođen, te se konfučijanstvo na nju nadovezuje svojim shvatanjima, a i razni drugi mislioci crpu inspiraciju iz nje.
U narodu, vlada mišljenje da je to knjiga gatanja, a ona je bila zapravo važna za razvoj društva i civilizacije u Kini, kultivisanje pojedinca, izgradnju porodice itd. Ova knjiga je prebogata mudrošću, tj. istorijskim pričama i poukama o tome kako da čovek bude častan, moralan i uspešan, kao i poslovicama koje su se do danas sačuvale u kineskom narodu.
Otkrivanjem osnovnih kosmičkih zakona, ovo delo nas uči kako da ovladamo vremenom i prostorom i kako da uspostavljanjem harmonije u svom životu, širimo pozitivan uticaj na vidljivi i nevidljivi mikro i makrokosmos. Ovo predavanje ima za cilj da svim sadašnjim ili budućim ljubiteljima Knjige promene približi osnovne kosmiške principe i da ih nauči kako da iste primenjuju u svakodnevnom životu – poslu, ljubavi, zdravlju, porodici i dr. Promena je neprekidna i sveprisutna, treba je razumeti, navići se na nju i naučiti prepoznati unapred kada ona dolazi, te se na vreme pripremiti i prilagoditi.
Predavanje sa youtube je održano online na poziv Konfucijevog instituta Univerziteta u Banjoj Luci marta 2022.godine.
Ovaj rad ima za cilj da objasni poimanje neba od strane Kineza u periodu nastanka „Knjige promene“ i sve njegove aspekte. Obožavanje duhova i božanstava i žrtvoprinošenje nebu su veoma prisutni u osnovnoj „Knjizi promene“ – knjizi proricanja. Osnovni tekst heksagrama i linija pokazuje koliko su rituali žrtvoprinošenja bili važni u 11.veku p.n.e. Suština ceremonija žrtvoprinošenja u staroj Kini je održavanje komunikacije sa najvišim božanstvom tj. bogom neba, te stvaranje harmoničnog odnosa sa nebom. Heksagram Ćien – prvi heksagram „Knjige promene“ simbolizuje nebo, jang energiju i u mitologiji – kineskog nebeskog zmaja. U tekstu se prikazuje kineska kultura zmaja, kroz mitologiju, astronomiju, arheologiju, i njihovu sintezu u jednom od najstarijih kineskih tekstova, a to je tekst „Knjige promene“. Drevna kineska očaranost nebeskim fenomenima ogleda se i u tekstovima heksagrama i linija. Drevni tekst obiluje opisima kao što su opis nebeskog fenomena dvostruke jin-jang duge, kalendarskim zapisima, objašnjenima mesečevih mena, itd. U 11. veku p.n.e Kinezi imaju jaku veru u nebesku sudbinu i blagoslov neba koji se pridobija obožavanjem i strahopoštovanjem neba, te žrtvoprinošenjem nebu. „Knjiga promene“ sadrži tek prve izdanke filozofskog mišljenja, jer se ovde po prvi put spominje koncept Daoa.
„Promena Džoua“ poznatija kod nas kao „Knjiga promene“- „Yi Jing“ (Ji Đing) predstavlja jedno od najvažnijih kineskih klasičnih dela. Mada kineski filozofi kroz istoriju smatraju da „Knjiga promene“ pripada konfučijanskoj školi mišljenja, istina je da ona nastaje mnogo pre nego što je Konfučije rođen, te bi se samim tim moglo reći da konfučujanstvo nastaje na osnovu same „Knjige promene“, koju ono dalje proučava, komentariše i razvija. U narodu, pak, vlada mišljenje da je „Promena Džoua“ puko sujeverje i knjiga proricanja, a ova knjiga je zapravo presudna za razvoj društva i civilizacije, kultivisanje duha pojedinca, izgradnju porodice itd. Ova knjiga je prebogata mudrošću, istorijskim pričama, poukama kako da čovek bude častan, moralan i uspešan, poslovicama koje su se sve do danas održale u kineskom narodu i koje se i dalje svakodnevno koriste. Otkrivanjem osnovnih kosmičkih zakona ovo najstarije sačuvano filozofsko delo na svetu nas uči kako da ovladamo vremenom i prostorom i kako da uspostavljanjem harmonije u svojim životima širimo pozitivan uticaj na celi vidljivi i nevidljivi mikro i makrokosmos.
Da bi se razumela neraskidiva povezanost između《Knjige promene》i kineske drevne kosmologije, moramo krenuti od analize samog naziva ovog dela. Kao sto je već objašnjeno u uvodnom tekstu, pun naziv 《Knjige promene》je《Promena Zhoua》. Pored prethodno navedenih značenja, značajno je navesti i kosmoločka značenja karaktera sadržanih u nazivu 《周易》(《Zhou Yi》):“周”- Zhou je i „nebeska sfera“, dok“易”- Yi (promena) ima višeslojno i bogato značenje. Guo Moruo (1892-1978), poznati moderni kineski književnik, arheolog i proučavalac drevnih spisa, proučavajući zapise o gatanjima mnogo puta je naišao na frazu “易日”- „promena Sunca“, i svaki put je ova fraza bila u vezi sa nebeskim fenomenima i promenama
